белило

мн. белила
Вид збор: Именка, среден род
Ранг: 16719
1. Козметичко средство за белење лице.
Англиски: make-up Албански: të bardhë
Употреба: Архаизам
Примери:
Таа ставаше многу белило на лицето.
Тој купи турско белило.
2. Хемиско средство за белење при перење и при варосување.
Англиски: whitener Албански: zbardhues
Употреба: Хемија
Примери:
Фабриката произведува белило за машинско перење.
Со белило ги премачкавме ѕидовите.