косач

мн. косачи
Вид збор: Именка, машки род
Ранг: 19874
1. Тој што коси трева, жито и сл.
Англиски: mower Албански: kositës, kostar
Употреба: Земјоделство
Примери:
Откоси паѓаа околу косачите.
2. Дел од самар.
Албански: pjesë samari
Употреба: Архаизам
Изведенки
косачки прид.
косачкиот
Пример: Косачка работа.