тихо (прил.) - вели (гл.)

Ги има црвени, розови, жолти, бели... - Прекрасни се, - тихо вели Билјана.
„Билјана“ од Глигор Поповски (1972)
Мајсторот мисли уште малку, а после тихо вели: „Предавам.“ Ги потпишува заемно ливчињата.
„Послание“ од Блаже Конески (2008)