блиску (прил.) - и (сврз.)

- Бато, може да ми дадеш едно пенкало, моето престана да работи! – ќе му речам, влегувајќи ненадејно кај него, и додека да се сврти, веќе сум блиску и ѕиркам преку неговото рамо.
„Игбал, мојата тајна“ од Јагода Михајловска Георгиева (2000)
Ја подигам главата од перницата. Далеку, долу низ улицата, приоѓаат сѐ поблиску и поблиску, елегантно, брзо, забрзано --чекори.
„Лек против меланхолија“ од Реј Бредбери (1994)
Очевидно е дека тој бил блиску и дека наслушувал.
„Црнила“ од Коле Чашуле (1960)