прекрасен (прид.) - звук (имн.)

Морам да се сетам. Пак го оживувам детството: поблиско, опипливо: прекрасни звуци, незаборавни трепети.
„Бојана и прстенот“ од Иван Точко (1959)
Господи, каков прекрасен звук! Цангр!
„Лек против меланхолија“ од Реј Бредбери (1994)