полн (прид.) - здив (имн.)

Приготвувајќи се да му се доближи на крајот што со полн здив сакал да му го предаде на друг, пресметувал нешто на прсти, грешел и се муртел, почнувал одново.
„Тврдоглави“ од Славко Јаневски (1990)
Чекал и дочекал - се ближи часот кога тој ќе го каже зборот со четирите полни шаржери.
„Тврдоглави“ од Славко Јаневски (1990)