мој (прид.) - утеха (имн.)

Се надевам дека мојата сплетканост ја доживуваат како ученост, тоа е мојата утеха.
„Бунар“ од Димитар Башевски (2001)
Меѓутоа, целата мајсторија се состои во онаа средишна буква што, голема и чудна, непрекинато стои, а од неа сите други одат во други насоки, што јасно ќе го покажеме во следниов пример: Gott ist mein Trost (Господ е мојата утеха).
„МАРГИНА бр. 22“ (1995)