крај (предл.) - некој (зам.)

Така, ќе застанеше крај некоја бука, дури и ако е сува, па ќе почнеше да ѝ кажува: „Ах, од кога не сум те видел.
„Бојан“ од Глигор Поповски (1973)
А снегот си паѓа. И гледаш војници, застанале покрај некој камен, крај некој шип и се греат.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
Најпосле ми вели: - Тато, ќе направиме ли и ние чешма крај некој пат?
„Билјана“ од Глигор Поповски (1972)
Друг се свиткал крај некое дрво и плаче ко дете.
„Небеска Тимјановна“ од Петре М. Андреевски (1988)