радост (имн.) - му (зам.)

Секому радост му дошло оти Аџи Силјан си дошол и отрчал да го види и добре дојде да му рече.
„Силјан штркот“ од Марко Цепенков (1900)
„И го среди ли Мокуша ти, О, падни ми в преграт сине, О,свижен ли ден, Канин, Канен“ радоста му не можеше да мине. ‘Twas Brillig, and the slithy toves Did gyre and gimble in the wabe: All mimsy were the borogoves, And the mome raths outgrabe. Il brilgue: lest toves lubricilleux Se gyrent en vrillant gans le guave. Enmimés sont les gougebosqueux Et le momerade horsgrave. 82 Margina #19-20 [1995] | okno.mk Es brillig war. Die schlichten Toven Wirrten und wimmelten in Waben; Und aller-muemsige Burggoven Die mohmen Raeth’ ausgraben.
„МАРГИНА бр. 19-20“ (1995)
Запаливме свеќи и коњот го испуштив И не знаеш каква радост му ја осветли душата Зашто никогаш толку убаво не светкала тревата - Како вчера по луњата.
„Љубопис“ од Анте Поповски (1980)
Неколку дена по добивањето на писмото, на улица го сретнав средниот син на стрико Бојан Дамански, Масим и со радост му кажав за писмото што ми го пратил стрико Бојан, со кое ми се јавува по една година од кој знае кое делче од светот, од кој знае кое ќоше од светот.
„Захариј и други раскази“ од Михаил Ренџов (2004)
Така и Силјан коњарецот, голема радост му се сврте на голема жалост, чунки од големата радост слегувајќи на земи не стори мукает да не го окрши шишето; да што рекле стари: "зла суправа – готова штета", така му се сторило и на Силјана, дека силно паднал на земи и го удрил шишето од каменот и го окршил парче по парче и водата се разлеала по каменот.
„Силјан штркот“ од Марко Цепенков (1900)
Затоа човекот и во работата бара и си создава другари, и во радоста му се потребни другари, зашто заедничкото радување е она вистинското радување.
„Добри мои, добар ден“ од Глигор Поповски (1983)
Стале со радост му ја подаде раката на дедот Арсенија и рече: — Аирлија нека биде саатот!
„Крпен живот“ од Стале Попов (1953)