ми (зам.) - јаде (гл.)

„Убаво нарасна“, вели „секоја година со душа го печам, да ми јадете, да ми раснете.
„Клучарчиња“ од Бистрица Миркуловска (1992)
Ја подотвора рерната, го свртува плехот.
„Клучарчиња“ од Бистрица Миркуловска (1992)
Во кујната убаво мириса: мама пече колач со јаболка.
„Клучарчиња“ од Бистрица Миркуловска (1992)
Ми иде тука да стојам, и од рака да ми јаде слама...
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
И цело време да му зборувам: сега ќе ми јадело детето, сега тета ќе му даде да папа... ајде, уште ова да го испапа, ап, ап, не прстето, грозје мое, не, теткино око, ап!...
„Небеска Тимјановна“ од Петре М. Андреевски (1988)