ме (зам.) - гиба (гл.)

На смеа, на шега ме гиба.
„Небеска Тимјановна“ од Петре М. Андреевски (1988)
Така легнат, со пушката до мене (секогаш носев пушка, Турците мене не ме гибаа) и зедов да нишанам, онака, од бес, неодредено.
„Бунар“ од Димитар Башевски (2001)