сум (гл.) - глупав (прид.)

Еве, повелете (и подава на г- ѓата Желка мал завиткан пакет).
„МАРГИНА бр. 21“ (1995)
Не сум глупава, ги почитувам правилата на играта.
„Читај ми ги мислите“ од Ивана Иванова Канго (2012)
„Колку сум глупава“, ја прекори и тогаш својата неупатеност Анастасија, и не пропушти да заклучи дека попусто се грижи за последиците, што за среќа не зависат од неа.
„Желките од рајската градина“ од Србо Ивановски (2010)
Леле колку сум глупав! За малку ќе заборавев. Ви донесов мал подарок.
„МАРГИНА бр. 21“ (1995)
-Значи јас сум глупав – призна Еразмо.
„Мудрецот“ од Радојка Трајанова (2008)
Јас сум глупаво девојче, коза... Многу ми е тешко што не се поздравивме. Чувај ја планината... Чувај се и сам...
„Бојан“ од Глигор Поповски (1973)
Не сум глупава, знам што се приоритети.
„МАРГИНА бр. 8-9“ (1994)