викне (гл.) - ми (зам.)

Влезе гавазот Акиф и го изговори вообичаеното: – Бујрум кади-баба! – Оди, Акифе, викни ми ги Аџи-Јанета и Аџи-Рампа.
„Калеш Анѓа“ од Стале Попов (1958)