биде (гл.) - кум (имн.)

Па, не бива двајца, ортачки да бидеме кумови, или да се караме кој ќе биде кум, не е ред.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Така, чорбаџи Теодосе, стигна на брег, а в долинка примка, и — оп! — назад! (Ги трие рацете.)
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Не знам што е полошо, дали овие поганци да ми сечат јазик, нос, уши, или да им бидам кум.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Не, не можам, бре Арсене, да им бидам кум, па толку!
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
АРСО: Ќе им бидеш, сакаш-нејќеш.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Не ќе сториш, безбели, како Настрадиноџа, да сечеш гранка на која седиш.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Еднаш нè поканија во едно друго село да бидеме кумови, а мајка ти ми вели: Оди ти Лазо со мама, а јас ќе ги чувам двете деца и синот и деверот.
„Три жени во три слики“ од Ленче Милошевска (2000)